Aminokiseline se dele na esencijalne (one koje se unose putem hrane- triptofan, lizin, fenilalanin, valin, treonin, leucin, izoleucin i dr.), i neesencijalne (koje se mogu sintetisati u telu- glicin, asparagin, alanin, serin, cistin…).
Proteini
Proteini mogu biti životinjskog i biljnog porekla.
Mleko je jedna od najzastupljenijih životnih namirnica i ima veliki značaj u ishrani ljudi, naročito dece. Od mleka se prave i drugi mlečni proizvodi i napici kao što su kiselo mleko, jogurt, kefir, sir, maslac, kajmak, pavlaka i drugo. Mleko ulazi u sastav sladoleda, čokolade, raznih vrsta testa i slatkiša. Može se koristiti umereno i ne treba ga kombinovati sa drugim namirnicama životinjskog porekla. U svom sastavu sadrži protein kazein oko 80%, koji se kao sam relativno brzo vari, ali u kombinaciji sa laktozom (mlečnim šećerom) i visokim procentom masti, vreme varenja može biti i do 8h. Zbog toga se ne preporučuje ni kao dodatak kafi jer usporava metabolizam i varenje hrane. Mleka biljnog porekla, nisu adekvatna zamena jer sadrže dosta šećara, a ne sadrže esencijalne aminokiseline. Kod ljudi koji imaju alergiju na laktozu i kazein, mleko treba potpuno izbaciti ili zameniti po potrebi mlekom biljnog porekla.
Kiselo mleko nastaje fermentacijom mleka tehnološkim procesima u industrijskoj tehnologiji. Postoji više vrsta kiselog mleka, kao što su jogurt, kefir i sl. Kiselo mleko se lakše vari pa se često preporučuje kao važan sastojak u dijetalnoj ishrani.
Pavlaka se dobija skupljanjem masti sa površine mleka. Ona je bogata mastima i veoma je kalorična namirnica, ali je i pored toga veoma svarljiva hrana, koja se upotrebljava u ishrani dece i zdravih ljudi kao i onih koji se oporavljaju od raznih bolesti. Može biti korisna kod povećanja telesne težine (TT). Od pavlake se dobija maslac.
Sir spada u kvalitetne namirnice velike hranljive vrednosti. Sadrži veliki procenat belančevina, mineralne materije, vitamine i masti (što uglavnom zavisi od vrste sira). Belančevine koje su neophodne za rast i razvoj nalaze se u siru u takvom obliku da se lako vare, pa tako čovekov organizam lako dobija najkvalitenije sastojke koji su mu potrebni. Iako se sirevi uglavnom upotrebljavaju u ishrani zdravih osoba, oni mogu posebno obogatiti i ishranu male dece i dece u razvoju, kao i bolesnika i osoba koje se oporavljaju posle nezaraznih bolesti.
Jogurt treba konzumirati sa malim procentom mlečne masti. On sadrži belančevine, vitamin B12, kalcijum, cink. Njegova upotreba potpomaže očuvanju crevne flore i peristaltike jer sadrži laktobakterije.
Suhomesnati proizvodi su namirnice koje se koriste u zdravoj ishrani, ali ograničeno. Najbolje je konzumirati suhomesnate proizvode domaće proizvodnje, pileća prsa, ćureća prsa, praška šunku, goveđa pršuta, pečenica (sa ograničenom upotrebom nitrata, nitrita i aditiva). Viršle, paštete, kobasice treba izbegavati jer se za izradu ovih proizvoda melju kosti, ligamenti, creva, žile, iznutrice, koža i meso najlošijeg kvalitata, a još se dodaje soja, voda, skrob, povrće, so, konzervansi, emulgatori i razni ekstrakti.
Jaja sadrže hranljive elemente koji su neophodni u ishrani i povoljno deluju na organizam. Zahvaljujući pažljivoj ishrani živine, jaja danas imaju više omega-3 masnih kiselina, antioksidansa (vitamin E i vitamin A), B vitamina, selena, joda, riboflavina, fosfora, proteina, mangana. Jaje je namirnica koja ima najveći stepen iskorišćenja proteina od svih namirnica životinjskog porekla i treba da bude sastavni deo jelovnika u zdravoj ishrani, pogotovo belance. Zbog količine holesterola u žumancetu, njegova primena ipak mora da se ograniči. Upotrebu svežih jaja treba izbegavati, jer ona mogu da budu zaražena bakterijama iz roda Salmonella. Prženje jaja u masnoći treba zameniti kuvanjem u vodi, poširanjem ili pečenjem na teflonskom tiganju na tihoj vatri ili foliji za prženje. Svako kombinovanje jaja sa mesom, ribom ili njihovim proizvodima povećava sadržaj masti i holesterola, a samim tim i aterogeni potencijal namirnica. Jaja se jedino mogu kombinovati sa povrćem i žitaricama. Izuzetak pravimo kod pacijenata sa manjim BMI, sportista i male dece.
Biljne belančevine su manje ili više nekompletne. Nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti (grašak, boranija, sočivo, soja, pasulj, žitarice, koštunjavo voće, semenke). Na unos i kombinaciju proteina biljnog porekla posebno treba da paze vegeterijanci kako bi uneli sve amino kiseline koje su telu neophodne. To može da se postigne ukoliko se pečurke kombinuju sa integralnim pirinčem ili ovsene pahuljice sa jogurtom.
Tekst preuzet sa sajta: www.ananutricionista.com